Ako vam partner s vremena na vreme kaže da noću zvučite kao mali beton-mikser, verovatno ste na ličnom „ti“ sa bruksizmom. Bruksizam je stručni naziv za stiskanje i škripanje zuba, najčešće tokom sna, ali ponekad i preko dana (posebno u gužvi, saobraćaju ili dok čitate račun za struju). 

Iako zvuči bezazleno, ova navika može polako, ali sigurno, da ošteti zube, zglobove vilice i mišiće lica. Dobra vest: može se otkriti i kontrolisati, i to kombinacijom modernih stomatoloških rešenja i pametnih navika.

Šta je bruksizam i kako izgleda u praksi

Bruksizam je ponavljano, nesvesno stiskanje ili škripanje zuba. Postoje dva „lika“ bruksizma:

• Noćni bruksizam – dešava se u snu, često bez ikakvog sećanja. Partner obično služi kao „svedok“ zvuka.
• Dnevni bruksizam – češće stiskanje nego škripanje, obično povezano sa koncentracijom, stresom ili držanjem tela (npr. dok radite za računarom).

Kako to izgleda? Najčešće kao jutarnji umor u vilici, osećaj tupog pritiska u temenima i sljepoočnicama, osetljivost zuba, pa čak i mikrofrakture gleđi. U ogledalu se ponekad vide ravnije ivice sekutića i sitne „otkrzotine“ na kutnjacima.

Simptomi koje ne treba ignorisati

Ako prepoznajete nekoliko sledećih signala, vredi posetiti stomatologa:

• Jutarnje glavobolje ili bolovi oko slepoočnica

• Zategnuti mišići vilice, pucketanje ili „zaključavanje“ vilice

• Osetljivost zuba na hladno/toplo, istrošene ivice, sitne pukotine

• Bol u zglobu vilice (TM zglob), zujanje u ušima, osećaj pritiska

• Poremećaj sna kod vas ili bukvalno kod onih koji spavaju pored vas

Nemaju svi sve simptome, ali već dve-tri stavke sa liste su dobar razlog da se reaguje.

Zašto uopšte škripimo: najčešći uzroci

Bruksizam je multifaktorski, što je lep način da se kaže „više stvari igra ulogu“:

• Stres i anksioznost – mozak i mišići ponekad „prežvakavaju“ napetost dok spavate.
• Položaj vilice i zagriz – nepravilnosti u zubnim lukovima mogu doprineti stiskanju.
• Poremećaji sna – hrkanje, apneja i fragmentisan san prate bruksizam češće nego što mislimo.
• Navike i stimulansi – mnogo kofeina, nikotin i alkohol pred spavanje povećavaju rizik.
• Lekovi i sistemski faktori – pojedini medikamenti, posebno iz grupe za tretman stanja nervnog sistema, povremeno mogu pojačati stiskanje.
• Nasledni faktori – sklonost se ponekad viđa u porodici.

Poenta: nije „kriv“ jedan jedini okidač. Zato je i pristup lečenju kombinovan.

Šta bruksizam radi zubima i vilici (i zašto vredi reagovati ranije)

Dugoročno, bruksizam može da:

• Istroši gleđ i skrati zube, što menja estetiku osmeha i zagrižaj.
• Poveća osetljivost – toplota, hladnoća i slatko počinju da „špiknu“.
• Pukotine i krunične frakture – veći rizik za pucanje starih plombi i samog zuba.
• Iritira TM zglob – bol, pucketanje, ograničeno otvaranje usta.
• Napregne mišiće – kronična zategnutost, glavobolje, bol u vratu i ramenima.

Kao i kod većine navika, što pre reagujete, manje posla ima kasnije (i manje troškova).

Kako postavljamo dijagnozu: od priče do preciznih tragova

Stomatolog ne „nagađa“, već traži jasne znake:

• Klinički pregled – istrošenost gleđi, mikropukotine, obrisi zagriza.
• Palpacija mišića i zgloba – traži se bolnost i napetost.
• Tragovi na zubima – polirane, ravne površine tamo gde ne bi trebalo da budu ravne.
• Procena zagriza – provera kontakata i „tačaka“ koje prenose prevelike sile.
• Dodatna merenja/štitnici za probu – ponekad se koristi test-udlaga ili noćno praćenje navika.

Sve ovo zajedno daje jasan odgovor: da li, koliko i kako bruksizam utiče baš na vaše zube i zglob.

Tretmani koji rade: personalizovan plan 

Najuspešniji plan obično kombinuje više koraka. To je timski rad vas i stomatologa, uz malo životne logistike.

Individualne udlage (splintovi) za noć

Zlatni standard za zaštitu zuba i rasterećenje mišića. Tvrde udlage (npr. tipa „Michigan“) prilagođavaju se vašoj vilici, obezbeđuju stabilne kontakte i „omekšavaju“ prenos sile. Meke udlage postoje, ali kod hroničnog bruksizma tvrđe i precizno prilagođene daju bolju kontrolu i trajnost.

Šta očekivati: precizan otisak, proba, fino podešavanje kontakata i povremene kontrole. Udlaga ne „leči“ uzrok, ali štiti zube, zglob i mišiće dok sredite okidače.

Korekcija zagriza i restaurativni radovi

Ako postoje visoke plombe, istrošene površine ili manji disbalansi kontakata, selektivno brušenje i restauracije (kompoziti, onleji, krunice) vraćaju uravnotežen zagriz. Ideja je da snaga žvakanja ravnomerno „leži“ na zubima, a ne da pojedini zub nosi pola posla.

Terapija mišića i fizioterapija

Topli oblozi, istezanje, masaža žvačnih mišića i vežbe mobilnosti za TM zglob često donose veliku razliku. Dodatno, držanje tela (posebno vrat i ramena) utiče na poziciju donje vilice, pa kratak „fizioterapijski vodič“ za radni sto ume da bude iznenađujuće efikasan.

Nauka o navikama: kako „prevaspitati“ vilicu preko dana

Bruksizam preko dana reaguje na svesnost:

• Postavite mali podsetnik na monitor: „Jezik na nepce, zubi odvojeni, usne zatvorene.“
• Ubacite kratku rutinu: svaka 2–3 sata 30 sekundi laganog istezanja vrata i vilice.
• Izbegavajte „fitnes za vilicu“: olovke, orahe, tvrde bombone i žvake u dužim intervalima.

Higijena sna i stil života

• Smanjite kofein posle 16h, alkohol pred spavanje i kasne teške obroke.
• Kratka rutina za smirivanje (tuš toplom vodom, čitanje, disanje 4-7-8) spušta napetost.
• Ako postoji sumnja na apneju (glasno hrkanje, jutarnji umor), vredi uraditi procenu sna.

Botulin toksin (po proceni)

U odabranim slučajevima, injekcije u maseter/temporalis mogu smanjiti snagu stiskanja i dati olakšanje. To se razmatra individualno, uz jasno objašnjenje benefita, trajanja efekta i plana praćenja. Dobra udlaga ostaje zaštita broj jedan čak i kada se primeni ova metoda.

Bruksizam kod dece: kada brinuti, a kada samo pratiti

Kod mališana, škripanje se često javlja u fazama rasta i smene zuba. Obično prolazi samo od sebe, ali je pametno povremeno proveriti:

• Da li ima istrošenosti zuba izvan očekivanog za uzrast

• Da li dete diše na usta, hrče ili loše spava

• Da li postoje navike žvakanja tvrdih predmeta

U većini slučajeva dovoljno je posmatranje i mekane, kratkotrajne zaštite. Ako postoje znakovi problema sa snom ili zagrizom, stomatolog i pedijatar prave plan.

Prva pomoć kod „upale vilice“: praktični saveti za kuću

• Topli oblog 10–15 minuta uveče opušta mišiće.
• Meka ishrana dan–dva ako su mišići preopterećeni (nema „karamele izazova“).
• Istezanje: nežno otvaranje usta do granice prijatnog, 5–6 ponavljanja, dva puta dnevno.
• Bez žvaka dok ne prođe napetost.
• Udlaga svako veče kako je propisano – doslednost znači rezultat.

Ako se bol pojačava, javlja oticanje ili „zaključavanje“ vilice, vreme je za brzu kontrolu.

Česta pitanja (FAQ)

1. Da li bruksizam može potpuno da nestane?
   Može da se smiri i postane praktično neprimetan, posebno kada uklonite okidače, koristite udlagu i uvedete rutinu. Kod nekih ljudi povremeno „zasvira“, ali bez štete.
2. Da li mekana udlaga pomaže?
   Može kratkoročno, ali tvrda, individualno izrađena udlaga obično pruža bolju zaštitu i stabilnije kontakte.
3. Hoće li mi se „proširiti“ lice od stiskanja?
   Dugotrajno preopterećenje može hipertrofirati maseter (mišić žvakanja), pa lice deluje šire. Kada se bruksizam stavi pod kontrolu, mišići se vremenom vraćaju u ravnotežu.
4. Šta ako škripim samo pod stresom?
   Još jedan razlog za dvostruki pristup: udlaga štiti zube, a tehnike upravljanja stresom i higijena sna smanjuju „okidače“.

Kako izgleda plan lečenja kod nas – korak po korak

1. Detaljan pregled i razgovor – simptomi, navike, ritam spavanja, posao (da, i držanje za računarom se beleži).
2. Dijagnostika zuba i zgloba – beležimo istrošenost, kontakte, osećaj pritiska u mišićima.
3. Individualna udlaga – uzimamo precizan otisak/skener, pravimo udlagu, fino je podešavamo.
4. Plan navika i vežbi – dobijate kratke, izvodljive rutine (2–3 minuta dnevno).
5. Kontrola i korekcije – nakon 2–4 nedelje, pa periodično. Po potrebi dodajemo restauracije ili uključujemo fizioterapiju.
6. Dugoročna prevencija – proveravamo da li okidači i dalje postoje i prilagođavamo plan.

Rezultat? Manje bola, mirniji san i zubi koji ostaju svoji—bez nepotrebnog trošenja.

Zaključak: mirnija noć, mirnija vilica

Bruksizam nije „kraj sveta“, ali jeste navika koja zaslužuje pažnju. Uz pravu udlagu, male korekcije zagriza i par pametnih navika za san i stres, većina pacijenata vrlo brzo oseti razliku. 

Ako ste se prepoznali u ovim redovima (ili vas je partner „prijavio“), javite nam se—raduje nas da vaš osmeh i vilicu vratimo u balans. Za više informacija i zakazivanje pregleda, posetite početnu stranu Dental Dr Miodrag Đokić.